Danas sam samo deo tvojih snova,
a sutra već deo prošlosti.
Postojim u tebi samo na tren,
a potom nestajem.
Ja sam prolaznik kroz tvoju maštu,
trenutna opsesija i ništa više.
Ja sam deo sadašnjosti
koji će se uskoro pretvoriti u istoriju.
Tečem kao vreme kroz tvoje misli,
hranim se kao bakterija tvojim bolom,
a ti me skoro i ne primećuješ.
Postajem opijat u tvojim venama,
zamagljujem ti vidike,
skrivam budućnost od tvojih očiju.
Danas ne možeš bez mene,
sutra me se nećeš ni sećati.
Ja sam demon strasti i požude,
ja te teram u greh,
zbog mene gubiš glavu.
Zbog mene nestaješ i propadaš,
zbog mene ti više nisi ti.
Zbog mene!
I smejem se terajući te da plačeš,
cerim se poput klovna u cirkusu
tvojim suzama
jer znam:
sutra ćeš biti srećan bez mene.
I ja opet,
već hiljadama godina stara,
kao večnost prolazim kroz tebe.
Na licu će ti samo ostati moje bore,
po telu ožiljci mojih okova,
ali nema mojih duboreza u tvom sećanju.
Ja ću ostati nešto čega se nikada ne možeš setiti,
ali nešto što ćeš,
na trenutak samo,
no dovoljno dugo za mene,
najviše voleti!