Daljine su uvek bile rešenje za sve.
Put ka nepoznatim svetovima
bio je tvoj beg od stvarnosti.
Nepregledna pučina vremena
stoji između nas.
Čini mi se da ćeš se pojaviti
na palubi tog broda, koji plovi kroz vreme,
u belom odelu,
sa mornarskom kapom na glavi.
A onda kroz izmaglicu
koju donosi vetar sa mora
pojavi se brod.
Zašto na brodu vidim samo
gomile oljuštenog krompira
kako stoje i mašu?
To je stvarnost koja je isplovila
posle toliko vremena.

Pozovem tvoje ime
kada mi treba malo mirisa prošlosti.
To je najčešće zimi kad
mraz ima i ukus i miris, a
magle su rukom opipljive.
Izgovorim tvoje ime u vetar koji arlauče.
Zvuk vetra nadmašuje zvuk mog glasa.
Moj zov nikad ne stigne do tebe.

Revolt

U oknu prozora krošnja drveta...
kao odsečen deo prirode.
Drvo bez korena, krošnja bez stabla i
parčići neba zarobljeni među lišćem.
Nečiji glasovi u prolazu, u mom prozorskom oknu.

Tako iz dana u dan.
Samo promena boje lišća svedoči o nekim dešavanjima.
Možda danas rešim da polupam prozor.

Naučila sam...
najzad umem da prepoznam tajnu u očima.
Ima li išta lepše na svetu od čoveka sa tajnom?

Moja duša prepoznaje titraj
čudnog u drugima.
Godine provedene u senci
naučile su me da prepoznam slične,
sa senkom u duši.
To znanje skupo sam platila -
suzama,
krvlju,
životom.
Ono se ne meri zemaljskim znanjima.

U tuđim očima vidim obrise sebe.
Prepoznajem lepotu bola na
ozbiljnim,
horizontu okrenutim licima.
Sada znam kako izgledam u tuđim očima.

Sada kada prepoznajem slične
imam svoj svet.
Upoznala sam druge
lepe od bola,
prosvetljene patnjom,
namučene žrtvama,
ubijene životom.
Druge slične sebi.

Nisam više sama.
Prepoznajem tajnu nesreće
u tuđim očima.

Dan je napravio mesta za
Mesecev sjaj.
Kiša zvezda padala je
niz naše nebo uspomena
i ja ti nisam verovala.
U tišini koju je ostavio dan
tvoji dlanovi postali su
vlažni i nervozni.
Meni se činilo da u noći
lakše postaješ ti ...
i da si mi dalji.
U zagrljaju nestvarnog
tvoj lik postao je dalek i tuđ.
Ti si dopustio da kaplje zvezdane kiše
padaju pored mene,
a da ih ni ne primetim.
U tišini koju je ostavio dan
ne znam ko je,
od nas dvoje,
koga slagao.