Dan je napravio mesta za
Mesecev sjaj.
Kiša zvezda padala je
niz naše nebo uspomena
i ja ti nisam verovala.
U tišini koju je ostavio dan
tvoji dlanovi postali su
vlažni i nervozni.
Meni se činilo da u noći
lakše postaješ ti ...
i da si mi dalji.
U zagrljaju nestvarnog
tvoj lik postao je dalek i tuđ.
Ti si dopustio da kaplje zvezdane kiše
padaju pored mene,
a da ih ni ne primetim.
U tišini koju je ostavio dan
ne znam ko je,
od nas dvoje,
koga slagao.