Presek trenutnog stanja jedne (pijane) stvarnosti

Ako se išta promenilo na
ovom svetu,
pored globalnog zagrevanja,
brojnih ratova, vođenih iz hira,
slavljenja novih lica na dodeli Nobelovih nagrada,
odlaska dragih nam osoba,
prvih bora u uglu oka,
onda su to naša srca.
Na onim starim, po ivicama izronđanim fotografijama
jesu li kucale zajedno
te dve tvorevine mišića?
Jesmo li tada stremili istom nebu
i istim zvezdama?
U razgradnji i izgradnji materije
nismo bili zajedno u godinama
koje su sledile.
Negde po prestanku klika fotoaparata
i poslednjeg odsjaja blica
završila su se nadanja i
snovi.
Koji od tih snova je i dalje
u tvojim najskrivenijim mislima?
Jesu li te lude ideje
isplivale pred još nečijim očima
i da li su ih te oči umele
prepoznati, pročitati,
zamisliti i ostvariti?
Kolika je bila metamorfoza tvoje
i moje stvarnosti?

Ako je išta na ovom svetu
pored godina razdvojenosti,
novih tehnoloških dostignuća,
lepih nepoznatih očiju u našoj blizini,
titraj nota koje još nismo
upoznali,
iskustava koje nismo podelili,
uticalo na promene naših srdaca
onda su to trnci
kojih smo se tako mnogo
plašili.

Da li još pomisliš šta je moglo da bude
da je strah postao želja?
Da li se pitanja roje u
pijanim jutrima
ispunjenim rečima,
sećanjima i snegom?
Postoji li zamena za naše tajne
u tvojim besanim noćima?
Jesu li dna staklenih čašica od 0,3
nosile slike
naših osmeha u proteklim godinama
zaslepljenih novim idejama?
U pogledima zalepljenim za
nedogledane svetove i
neotkrivena prostranstva introvertnih
i intravertnih duša,
postoji li svest o promenama tvojih i
mojih sagledavanja stvarnosti?

O strahu koji je dobio oblik
u našim nesvesnim kretnjama
ne postoji metafora u mojim mislima.
U nedostatku hrabrosti
ispustili smo priliku
da danas budemo oslobođeni
brojnih pitanja i nedoumica.

Ako na ovom svetu išta ima
uticaja na silne promene naših bića
onda su to
nedosanjani snovi,
nova saznanja,
topline i zagrljaji koje smo delili
drugim ljudima,
reči koje smo prosuli
u vakuume tuđih postojanja,
pogledi čijih smo se tumačenja
tako mnogo plašili.

Zar navodna iskrenost koju smo
dostigli,
nije bila dovoljna da
spreči sve nastale promene,
da nam otvori vidike na
sagledavanje sopstvenih osećanja?
Stavljam upitnik na našu
otvorenost, naše...

Da li se zaista u ovim godinama
razdvojenosti
bilo šta promenilo?

Daljine su uvek bile rešenje za sve.
Put ka nepoznatim svetovima
bio je tvoj beg od stvarnosti.
Nepregledna pučina vremena
stoji između nas.
Čini mi se da ćeš se pojaviti
na palubi tog broda, koji plovi kroz vreme,
u belom odelu,
sa mornarskom kapom na glavi.
A onda kroz izmaglicu
koju donosi vetar sa mora
pojavi se brod.
Zašto na brodu vidim samo
gomile oljuštenog krompira
kako stoje i mašu?
To je stvarnost koja je isplovila
posle toliko vremena.

Pozovem tvoje ime
kada mi treba malo mirisa prošlosti.
To je najčešće zimi kad
mraz ima i ukus i miris, a
magle su rukom opipljive.
Izgovorim tvoje ime u vetar koji arlauče.
Zvuk vetra nadmašuje zvuk mog glasa.
Moj zov nikad ne stigne do tebe.

Revolt

U oknu prozora krošnja drveta...
kao odsečen deo prirode.
Drvo bez korena, krošnja bez stabla i
parčići neba zarobljeni među lišćem.
Nečiji glasovi u prolazu, u mom prozorskom oknu.

Tako iz dana u dan.
Samo promena boje lišća svedoči o nekim dešavanjima.
Možda danas rešim da polupam prozor.

Naučila sam...
najzad umem da prepoznam tajnu u očima.
Ima li išta lepše na svetu od čoveka sa tajnom?

Moja duša prepoznaje titraj
čudnog u drugima.
Godine provedene u senci
naučile su me da prepoznam slične,
sa senkom u duši.
To znanje skupo sam platila -
suzama,
krvlju,
životom.
Ono se ne meri zemaljskim znanjima.

U tuđim očima vidim obrise sebe.
Prepoznajem lepotu bola na
ozbiljnim,
horizontu okrenutim licima.
Sada znam kako izgledam u tuđim očima.

Sada kada prepoznajem slične
imam svoj svet.
Upoznala sam druge
lepe od bola,
prosvetljene patnjom,
namučene žrtvama,
ubijene životom.
Druge slične sebi.

Nisam više sama.
Prepoznajem tajnu nesreće
u tuđim očima.

Dan je napravio mesta za
Mesecev sjaj.
Kiša zvezda padala je
niz naše nebo uspomena
i ja ti nisam verovala.
U tišini koju je ostavio dan
tvoji dlanovi postali su
vlažni i nervozni.
Meni se činilo da u noći
lakše postaješ ti ...
i da si mi dalji.
U zagrljaju nestvarnog
tvoj lik postao je dalek i tuđ.
Ti si dopustio da kaplje zvezdane kiše
padaju pored mene,
a da ih ni ne primetim.
U tišini koju je ostavio dan
ne znam ko je,
od nas dvoje,
koga slagao.

Točak

Bilo je zapelo, ali je nastavilo da se kotrlja.
Čovek na putu ka večnosti
stao je,
sagledao svaki pad
i nastavio svojim putem.
Ne sećam se kada,
ne sećam se gde,
ja sam srela čoveka
koji je naučio da se kotrlja...
u željenom pravcu...

Za večni mir

Sanjala sam noćas valove
koji su živote dragih nosili nekud daleko.
U njihovom tihom svetlucanju
sakrio se osmeh... ja ynam čiji...
i nestao.
U nepovrat su krenuli dani, uspomene
nošeni valovima tamnim...
tamo gde moja duša sada ne može doseći.
Popadalo je lišće po vodi,
zlatno septembarsko sa mirisom vinove loze.
U letu tuge odnelo je jedan san.
Zrelost je bila malo,
dani su bili kratki,
u mojim, ne u tuđim očima.
Smeh su proglasili starim,
srce i dušu!
Pustili su jedan osmeh... ja znam čiji...
da zauvek ode nekud daleko
na valovima sivim...

Dlanovi

Zamišljenoo more u tvojim
očima preplavljuje me.

Od tvoje blizine, čini mi se -
udaviću se!

Dotaknem tvoj dlan.
Svaka linija novi je put
za nas...
Hodam tvojim dlanovima
- kroz život -
i znam da sam svojim, tvojim
stopama krenula.

U istom ritmu tapkamo kroz život.
Ti mojim,
ja tvojim dlanovima.

Sa neba smo hiljade lampica skinuli
i njihovom svetlošću podstakli
rast naših putanja.

Na putu kroz dlanove,
potopljeni zamišljenim morima
naših očiju,
udavili smo se jednako
tapkajući,
pod sjajem žmigavih zvezda.

Pozdrav

U osvit sam poljubila tvoje sklopljene kapke i
pomolila se. Ne za nas,
molila sam se za tebe.

U nepreglednom izvoru kiše poljubila sam one kaplje
koje su mirisale tvojim zvukom i za koje
sam znala da su tvoje suze. Samo tvoje.

A onda sam krenula dalje moleći se za sebe,
ljubeći svoje suze,
ne želeći da ti ikada poljubiš moje sklopljene oči
i prepoznaš miris mojih suza
u kiši.